|
Земљораднички закон, српски средњовековни превод [XV в.] Материјал за овај рукопис je је преузет из: Земљораднички закон : средњовековни рукопис / Милош Благојевић . - Београд : Српска академија наука и уметности, 2007. - 350 стр. : илустр. ; 24 cm . - (Извори српског права / САНУ, Одељење друштвених наука ; 14) Види COBISS запис Српски средњовековни превод византијског Земљорадничког закона (Νόμος γεωργικòς) постао је познат научној и широј јавности половином XX века, када га је Ђорђе Сп. Радојичић 1955. године објавио под насловом „Српски рукопис Земљорадничког закона“. Рукопис старосрпског превода има укупно 5 листова, односно 10 страница (1 лист је изгубљен) и налази се на самом почетку једног зборника који се чува у манастиру Хиландару под бројем 466 (S 217; Sа 476; T 488). Спољни изглед и садржину поменутог зборника описали су Ђ. Сп. Радојичић и Димитрије Богдановић, упозоривши на то да су свих пет листова на којима је старосрпски текст Земљорадничког закона „са горње стране искрзани и оштећени влагом“. За писање је коришћен папир са воденим знацима „маказе“ и „три брда“. Цео зборник има укупно 357 листова + 1 лист, чије су димензије 213 × 140 мм. Tекст Земљорадничког закона на коме не постоје оштећења чита се лако, јер је писан „полууставом XV века, српске редакције, мешани рашко-ресавски правопис“. Искрзаност листова и влага оштетили су текст 13 чланова, па и сам наслов закона, који према реконструкцији гласи: „[Законь д]ѣлател(ь) нь изабрань ѡт(ь) книгь ц(а)ра [Іоуст]їнїана“. Успешну реконструкцију извршио је Ђ. Сп. Радојичић на основу грчког оригинала, који, према истраживањима Ашбернера, „у једној редакцији има овај наслов: Νόμος γεωργικòς κατ’ἐκλογὴν ἐκτοῦ Ίουστινιανοῦ βιβλίου“. |