Душанов законик, Струшки рукопис [1395.]

Душанов законик, Струшки рукопис [1395.] – превод

▲ 001r ▼	1. (..) за сагрешење духовно, него да ономе пошаље двапут и трипут и да га обличи. Па и ако не слуша и не усхтедне да се исправи заповешћу духовном, да се потом одлучи. 2. И за јерес латинску: Хришћани које су обратили у азимство да се врате опет опет у хришћанство. Ако ли се ко нађе да није послушао и није се вратио у хришћанство, да се казни како пише у Закону светих отаца. 3. (..) постави Црква велика протопопе (..) градовима и трговима, да врате хришћане из јереси латинске (..) обратили у веру латинску (..) заповест духовну те да се (..) хришћанство.
▲ 001v ▼	4. (..) да је обратио хришћанина у веру латинску, да се казни по Закону светих отаца. 5. (..) ако се нађе полуверац ожењен хришћанком, да се крсти у хришћанство ако усхтедне. Ако ли се не крсти, да му се одузму жена и деца и да им се да део од куће, а он да се одагна 6. И који се јеретик нађе да живи међу хришћанима, да се жеже по образу и да се прогна; а ко би га крио, и тај да се жеже.
▲ 002r ▼	7. О духовној ствари И светитељи да поставе духовнике (..) свим иноријама и градовима (..) селима. И ти духовници (..) који су од епископа благословени на (..) свако (..) да се изгнају и да их црква казни по закону. 8. И у духовној ствари козмици да не суде. Ко ли се од козмика нађе да је судио у црквеној ствари, да плати 300 перпера. Само црква да суди. 9. Ни митрополити, ни епископи, ни игумани митом да се не постављају. И ко се нађе да је поставио митом митрополита, или епископа, или игумана, да је проклет, и онај који га је поставио. 10. О игуманима и о калуђерима Игумани да се не одстрањују без кривице од цркве. 11. За игумане по манастирима (..) постављају добри (..)
▲ 002v ▼	12. Игумани да живе у киновијама по закону, договарајући се са старцима. 13. (..) на тисућу кућа да се храни у манастирима 50 калуђера. 14. (..) калуђери и калуђерице који се постригу па живе у својим кућама да се изагнају и да живе по манастирима. 15. И калуђери топици из метохије оне цркве у којој су се постригли да не живе у тој цркви него да иду у друге манастире да им се даје храна. 16. (..) калуђер који збаци расу да се држи у тамници док се не обрати опет у послушност (..) (..)
▲ 003r ▼	17. Властела велика да се позивају писмом судијиним, а остали уз печат. 18. Браћа која су заједно у једној кући, када их ко позове на дому, онај који од њих дође тај да одговара. Ако ли га нађе на двору царевом или судијином да је дошао и рекао: »Даћу старијега брата на суд«, да га да, али не сме се присилити да одговара. 19. Сирота која није у стању да се парничи или брани, нека да заступника који ће се за њу парничити. 20. О смрти властеле Који властелин умре, а има једно село у жупи или међу жупама, што се зло учини томе селу, паљевином или било чим другим, том селу све ово зло да плати околина
▲ 003v ▼	21. О пронији Пронију да није властан продати ни купити нико ко нема баштине. Од пронијарске земље да нико није властан подложити под цркву; ако ли подложи, да није пуноважно. 22. Цара свако да преноси куда год иде, град до жупе, и жупа до жупе, и опет жупа до града. 23. О ћефалијама Ћефалије што су по градовима да узимају свој доходак по закону, и да им се продаје жита, и вина, и меса, за динар колико другом за два. Али то грађанин да му продаје, а други нико. 24. О сиротама Сирота преља да је слободна као и поп.
▲ 004r ▼	25. О отроцима и меропсима Отроци и меропси који су заједно у једном селу, свако плаћање које доспева да плаћају сви заједно. Но људи како плаћања плаћају и работу работају, тако и земљу да држе. 26. За меропхе закон по целој земљи: У недељи да работају два дана пронијару и да му дају годишње перперу цареву, и заманицом да му косе сено један дан, и виноград један дан; а ко нема винограда, а они да му работају друге работе један дан. И што уработа меропах то све пронијар да задржи и ништа друго мимо закона да му се не узме. 27. Себрова збора да не буде. Ко ли се нађе зборник, да му се уши одрежу, а коловође да се осмуде.
▲ 004v ▼	28. И ко се нађе у једној кући одвојен хлебом и имањем, или браћа, или отац од синова, или ко други, и ако буду на једном огњишту а у ономе одвојени, да работају као и остали људи. 29. И ко учини зло, брат, или син, или рођак, који су у једној кући све да плати господар куће, или да да онога који је зло учинио. 30. И ко у невољи дође на двор царев, да се свакоме учини правда осим отрока властеоског. 31. О паши Село са селом да пасе: куда једно село туда и друго, осим забела законитих, ни ливаду да не пасе нико.
▲ 005r ▼	32. Жупа жупи да не пасе стоком ништа. Ако ли се нађе једно село у некој жупи, било ког властелина или је Царства ми, или је цркевно село, или властеличића, ономе селу нико да не забрани пасти; да пасе куда и жупа. 33. За попашу А ко попасе жито, или виноград, или ливаду грешком, ту попашу да плати што рекну душевници који цене. Ако ли навалице попасе, да плати попашу и 6 волова. 34. Потка међу селима 50 перпера, а Власима и Арбанасима 100 перпера. И од те потке цару половина, а половина господару чије буде село.
▲ 005v ▼	35. О земљи и о људима црквеним, што цркве имају суд с киме, ако тај покаже милосно писмо или пак рече: »Милосника имам«, том писму и томе милоснику никаква вредност да се не призна, већ да се суде по закону Царства ми, али увек да упитају Царство ми. 36. А за мађе земље око којих се споре села међу собом, да ишту судом Светога краља из године када се преставио. Ако ко изнесе милост цареву и рече: »Дао ми Господин цар како је држао мој друг пре мене«, ако је милост царева да буде тако; да држи, осим ако је црквено.
▲ 006r ▼	37. За међе сеоске, да обојица парничара даду сведоке, овај половину и онај половину по закону, па куда рекну сведоци тога да буде. 38. Планине што су по земљи Царства ми, што су планине цареве да су цару, а црквене црквама, а властеоске властели. 39. У селу где се Влах или Арабанас заустави, у томе селу да се не задржи други који за њим иде. Ако ли се задржи на силу, да плати потку и што је испасао. 40. Где се изнесу два писма царева за једну ипотес, за земљу, ко је сада држи, до времена овог сабора, његова да буде, а милост да се не оспори.
▲ 006v ▼	41. За оног ко је вадио из котла, суђења ни предавања да не буде никаквог. Ко се оправда, да судијама не даје оправдање. Руке на суду да не буде, ни оправдања, ни удаве. Само да се суди по закону. 42. И ко рече бабунску реч, ако буде властелин да плати 100 перпера; ако ли буде себар да плати 12 перпера и да се бије штаповима. 43. Ко није дошао навалице, на силу, а учини убиство, да плати 300 перпера. Ако ли буде дошао навалице, да му се обе руке одсеку. 44. Где се догоди убиство, онај који је започео да је крив и ако и буде убијен. 45. Када се парниче властела, ко у чему покрене парницу, да даје јемце.
▲ 007r ▼	46. Ко позове кривца пред судије па позвавши га не дође на суд него седи дома, онај који је позван ако дође о року пред судије и одстоји по закону тај да је слободан од оне кривице за коју је био позван, јер онај што га позва седи дома. 47. Залоге где се нађу да се откупљују.
▲ 007v ▼	48. Када се двојица парниче, ако рече један од њих: »Имам пристава овде на двору царевом, или на судијином«, нека га да. Када га потражи и не нађе га онде у двору, тог часа да дође на суд и рече: »Не нађох пристава«. Ако је о ручку, да му је рок до вечери; ако ли је о вечери, нека га да до ручка. Ако ли га буде послао цар или судије на работу, тога пристава, да није крив; онај који га даје да му се постави рок док онај пристав не дође, да га доведе пред судије. 49. Ако ко препозна предмет у човека, а буде у гори, на пустом месту, да га поведе у најближе село и преда селу, и позове га да даде пред судије. Ако ли га село не да пред судије, што одреди суд да плати то село. 50. Ко проводи нечијег човека у туђу земљу, да му га врати са још шесторицом. 51. Ако убије властелин себра у граду, или у жупи, или у катуну, да плати тисућу перпера. Ако ли себар властелина убије, да му се обе руке одсеку и да плати 300 перпера.
▲ 008r ▼	52. Ко увреди светитеља, или калуђера, или попа, да плати 100 перпера. 53. Ко се нађе да је убио светитеља, или калуђера, или попа, тај да се убије и обеси. 54. Ко се нађе да је убио оца, или матер, или брата, или чедо своје, тај убица да се сажеже на огњу. 55. Ко се нађе да је почупао браду властелину или добром човеку, да се томе обе руке одсеку. 56. И ако се почупају два себра, да је мехоскубина 6 перпера. 57. Ко се нађе да је запалио кућу, или гумно, или сламу, или сено, да то село преда паликућу. Ако ли га не преда да плати то село што би паликућа платио.
▲ 008v ▼	58. Ако ли ко запали изван села гумно или сено, да плати околина или да преда паликућу. 59. Насиља да не буде никоме ни за што у земљи Царства ми. Ако ли кога снађе најезда или сила обесна, они коњи најезни сви да се одузму, половина Царству ми, а половина ономе на кога су насрнули. 60. Зајамчивања да не буде никоме ни за што никаквог. Ко би се пођемчио за што, да плати седмоструко. 61. А што су отроци, да се суде пред својим господарима, како хоће, за своје кривице, а за царске да иду пред судије: за крв, за вражду, за крађу, за разбојништво, за скраћивање туђега човека.
▲ 009r ▼	62. И да се пристав не упућује к жени када муж није код куће, нити да се позива жена без мужа, већ нека жена извести мужа да иде на суд. У томе муж да не буде крив док га не извести. 63. Писма царева која се односе пред судије било за што, а обеснажује их Законик Царства ми, што сам написао било коме писмо та писма чију би ништавност суд установио, она писма да узму судије (..) да их донесу пред Царство ми. 64. Дворани властеоски, ако који учини (..) зло, ко од њих буде пронијаревић да га оправда очева дружина поротом; ако ли је себар, да захвати у котао.
▲ 009v ▼	65. (..) се нађе да је одбио судијина сокалника или пристава, да се оплени и да му се узме све што има. 66. И о издави овако да буде: Издава од земље приставу 3 перпере, од села 3 перпере, од града коњ и свита, од винограда 3 перпере, од коња перпера, од кобиле 6 динара, од говечета 4 динара, од брава 2 динара. 67. Мађијник и отровник који се ухвати на делу, да се казни по Закону светих отаца. 68. Куда год судија иде по земљи царевој и својој области, да није властан узети оброка силом ни било шта друго осим поклона што му ко поклони од своје воље. 69. Ко се нађе да је судију осрамотио, ако буде властелин да му (..) (..)
▲ 010r ▼	70. 300 перпера. Ако ли га цариник задржи да плати 300 перпера. 71. Градовима да не буде приселице. Него кад неко дође, да иде гостионичару, био мали велики да иде гостионичару. Да му преда коња и пртљаг сав да га гостионичар сачува у целости. И када пође онај гост, да му гостионичар преда све што од њега буде примио. Ако ли му буде што пропало, све да му плати. 72. Градска земља што је око града, што се на њој опљачка или украде, да све то плати околина. 73. За зидање града: Где се град сруши, или кула, да га направе грађани тога града и жупа што је тога (..) 74. Господин цар кад има да жени сина или да крсти и буде му потребно градити двор и куће, да свако помогне, мали и велики.
▲ 010v ▼	75. На војсци, на свакој, војводе да имају власти колико и цар. Што рекну, да се слуша. Ако ли их неко у чему не послуша, да је осуда иста као и онима који цара не би послушали. И у судским стварима на војсци, малим и великим, да им суде војводе, и нико други. 76. Цркву ко сруши на војсци, да се убије или обеси. 77. На војсци свађе да не буде. Ако ли се посвађају двојица, да се бију, а нико други од војника да им не помогне. Ако ли ко потече и помогне у тучи, ти да се убију. 78. Ко купи што из туђе куће од плена, што буде заплењено по царевој земљи, да је властан купити од тога плена као даје у туђој земљи. Ако ли га ко оптужи, говорећи: »То је моје«, да га оправда порота по закону, јер је купио у туђој земљи, а није му (..) лопов, ни посредник, ни (..) Тако да га има као своје.
▲ 011r ▼	79. Поклисар што иде (..) земље к цару или од Господа цара к своме господину, где дође у било чије село да му се чини част, да му је свега довољно, али да обедује или вечера па нека иде даље у друга села. 80. И што записује Господин цар баштину, коме запише село нека је логотету 30 перпера, а дијаку за писање 6 перпера. 81. Војска која иде по земљи царевој где падне у коме селу, друга што за њом иде да не падне у истом селу. 82. Писмо Царства ми да се послуша где дође, било Госпођи царици, или краљу, или властели великој и малој, и свакоме човеку. Нико да се не оглуши о оно што пише писмо Царства ми. Ако ли буде таквога писма што га тај не може извршити или нема да да, онога часа да иде опет с писмом к Царству (..) да извести Царство ми.
▲ 011v ▼	83. Хрисовули Царства ми што су издати градовима Царства ми: што им пише да им није властан оспорити ни Господин цар нити ко други. Да су хрисовули тврди. 84. Ако се нађе у чијем хрисовулу реч лажно преписана, нађу се речи измењене и казивање преиначено на друго што није наредило Царство ми, да се ти хрисовули раздеру, а онај да више нема баштине.
▲ 012r ▼	85. Меропсима у земљи Царства ми да није властан ниједан господар против закона ништа; само што је Царство ми записало у Законику то да му работа и даје. Ако ли му учини што незаконито, наређује Царство ми да је сваки меропах властан парничити се са својим господарем, или са Царством ми, или са Госпођом царицом, или са црквом, или са властелом Царства ми, и било с ким; да нико не буде властан задржати га од суда Царства ми, него да му судије суде по правди. И ако меропах добије парницу против господара, да га ујемчи судија Царства ми како да господар плати меропху све у року, и потом да није властан тај господар учинити зло меропху. 86. Властели и властеличићима којима је Царство ми дало земљу и градове: ако се ко од њих нађе да је опленио села или људе и затро мимо закона Царства ми што је Царство ми узаконило на сабору, да му се узме посед и што буде сатро да плати све од свога, да се казни као пребеглица. 87. И ако се нађе разбојник да је прошао кроз област крајишника, и оплени где год, и опет се врати с пленом, да плати крајишник седмоструко. 88. Ако ли се нађе властелин или властеличић као бегунац, и било ко други Царства ми, те устану околна села или жупа да пљачкају његову кућу и његову стоку што буде оставио, они који то учине да се казне као и издајници Царства ми.
▲ 012v ▼	89. Наређује Царство ми: По свим земљама, и по градовима, и по жупама, и по крајиштима, лопова и разбојника да не буде ни у чијем подручју. И на овај начин да се прекрати крађа и разбојништво: У коме се селу нађе лопов или разбојник, то село да се распе, а разбојник да се обеси стрмоглавце, а лопов да се ослепи, а господар села тога да се доведе свезан к Царству ми да плати све што је учинио разбојник и лопов од почетка, и опет да се казни као лопов и разбојник. 90. Судије које Царство ми постави по земљама да суде, ако пишу за било што, за разбојника и лопова, или за било какву одлуку судску, па црква, или властелин, или било који човек не послуша писмо судије Царства ми, ти сви да се осуде као и непослушници Царства (..)
▲ 013r ▼	91. На овај начин да се казни лопов и разбојник обличени а обличење је ако се што где (..) у њих; или ако их ухвате у разбојништву или у крађи; или их преда жупа, или села, или господари, или властела која су над њима, како је горе написано, ти разбојници и лопови да се не помилују него да се ослепе и обесе. 92. И ако се потера судом разбојника и лопова, а не буде обличења, да им је оправдање железо што је одредило Царство ми; да га узму на вратима црквеним из огња и да га поставе на свету трпезу. 93. Наређује Царство ми: Од сада унапред да буде порота и за много и за мало. За велико дело да су 24 поротника, а за мању ствар 12, а за мало дело 6 поротника. И ови поротници да нису власни никога измирити, него да огласе правим или, пак, кривим. И да је свака порота у цркви, (..) поп у ризама да их закуне, и у пороти на што се већина закуне и кога већина огласи правим, њој да се верује.
▲ 013v ▼	94. Као што је био закон (..) деда Царства ми, у Светог краља, да су великој властели велика властела поротници, а средњим људима према њима дружина, а себрдији њихова дружина да су поротници. И да у пороти не буде сродника ни пизменика. 95. Иноверцима и трговцима поротници половина Срби, а половина из њихове дружине, по закону Светога краља. 96. Који се поротници закуну и огласе правим кога по закону и ако се после тог оправдања нађе истинити доказ кривице у онога оправданога, који су га поротници огласили правим да узме Царство ми од тих поротника вражду по тисућу перпера, а потом да се тим поротницима више не верује, ни да се ко од њих ни удаје ни жени.
▲ 014r ▼	97. Од сада унапред приселице да не буде ни пратње никакве, него ако се задеси велики властелин стегоноша у жупи, или мањи властелин, који држи засебно свој посед и немају никакве заједнице међу собом и међу својим поседом, они да плаћају. 98. На земљи Царства ми, то јест на меропшинама, да не узимају властела приселице ни какву другу плату него да плаћају од свога.
▲ 014v ▼	99. Где се налазе жупе мешовите, са селим црквеним, или Царства ми, или властеоским, и буду мешовита села, и не буде над том жупом једнога господара, већ ако буду ћефалије и судије Царства ми које је поставило Царство ми, да поставе страже по свим путевима и ћефалијама да предаду путеве да их чувају са стражама; па ако кога (..) украде или какво зло учини, тог часа да иду ћевалијама, да им плате од свога, а ћефалије да ишту од стража, и разбојника и лопова. 100. Ако је брдо пусто међу жупама, околна села која су око тог брда да чувају стражу. Ако ли не ушчувају стражу, што се учини на томе брду, на пустом месту, штета, или разбојништво, или крађа, или које зло, да плаћају околна села којима је речено да чувају пут. 101. Трговци који долазе ноћу на преноћиште, ако их не пусти управитељ или господар тога села да преноће у селу трговци по закону Царства ми, како је у Законику, ако што изгуби путник све да плати онај господар, и управитељ, и село, јер их нису у село пустили.
▲ 015r ▼	102. Ако се где догоди било коме госту, или трговцу, или калуђеру, те му узме што разбојник, или лопов, или било каква сметња, да сви ти иду к Царству ми да им плати Царство ми што буду изгубили. А Царство ми да иште од ћефалије и властеле којима буде пут предан и страже предане. И сваки гост, и трговац, и Латин, да се обрати првој стражи са свим што има и носи, да га спроведу; и стража стражи да га предаје са свиме. Ако ли се згоди те што изгубе, да су им порота веродостојни људи: што по души рекну са оним поротницима да су изгубили, то да им плате ћефалија и стража.
▲ 015v ▼	103. Који се парничари суде на суду, један који је покренуо парницу за своју ствар, и други, туженик, који се брани од тужбе, да туженик не буде властан потворно теретити свог противника некаквом другом тужбом, нити за неверу, нити за другу ствар, већ само (..) одговара. А када се сврши (..) ако што има нека после тога (..) с њим пред судијама Царства ми; али да му се не верује ни у чему што говори док се парница не сврши. 104. Пристави без писма судијина, или без писма Царства ми, никамо да не иду; куд год их шаљу судије, да им дају писмо, и да не предузима пристав што друго осим што пише у писму. А судије да држе таква писма каква су дали приставима које су послали да врше послове по земљи, па ако пристави буду осумњичени да су учинили што друго него што пише писмо, или ако буду преиначили писма, (..) оправдање: да иду (..) судије, и ако се нађе (..) буду поступили (..) у судијином писму које судије држе, да су прави; (..) нађу да су преиначили судску одлуку, да им се руке (..) и језик одреже. 105. Сваки судија што суди да (..) (..)