Карејски типик светог Саве [ XIII в.] – превод ▲
1
▼ | „Почетак је мудрости страх Господњи, разума су добра сви што тако творе".1 Као што каже велики апостол Павле: „Што око не виде, ни ухо не чу, нити на срце човеку не дође, уготова Бог онима који га љубе".2 И зато, слушајући ово, сваки који хоће да се спасе треба да се подвизава, да иде уским и тесним путем.3 Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим ходимо. Дим је живот наш, пара, земља и прах; за мало се јавља и брзо нестаје.4 Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро као награда.
Стога и ја, од свих последњи и грешнији, свагда слаб и тром за подвизавање духовно, дошавши у Свету Гору нађох богоизабрана светила где на разне начине хитају на подвиг духовни. Те и ја, укрепивши своју немоћ, потрудих се колико ми снага дозвољаваше, подигох манастир свети, дом Пресвете Владичице наше Богородице, Приснодеве Марије, светога општежитија,5 и ћелије им довољне у Карејама, где да пребивају игуман и сва братија када долазе.6
Потом, опет, подигох и овде у Ораховици место за тиховање, светог и преподобног оца нашег Саве,7 за стан двојици или тројици, по речи Господњој: „Где су двоје или троје сабрани у име моје, ту сам ја међу њима".8 Зато ову заповест дајем, сви да знају: ни прот нема власти над том ћелијом, ни игуман светога нашег манастира, нити ко други од братије да не узнемирава онога који живи у овој ћелији светог Саве. И што се налази у тој ћелији, било вино, било воће, да не узима наш манастир ништа од тога, нити игуман другима да не даје, већ напротив, да се ту даје из нашег манастира ради спомена, свећа светом Сави, уља 60 литара.
А о свему другоме на вољу остављам игуману и свој братији; ако чиме буду могли да помогну брату који живи у ћелији овој, верујем у Бога да вам неће недостати прегршт брашна ни чанак уља, ако и моју макар и грешну молитву хоћете да имате у помоћ себи. Јер онај кога ја оставим после смрти своје у тој ћелији, он да пребива до краја живота својега незамењен ни од кога.
Потом, пак, дајем овакво правило да се примењује: да се скупе игуман светога тога манастира и сва братија, и да бирају мужа богобојажљива, који је подобан да живи у ћелији у месту том. Или ако буде ко — као игуман, или неко други од оних што су служили у месту томе светоме, да се шаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над том ћелијом, као што и горе писасмо. А манастир, ни игуман, да нема никоје власти над ћелијом том. Нити, пак, за мито да се не поставља неко у ћелији тој, иедостојан правила духовног.
Овај, пак, устав прописујем у ћелији тој, да држи који хоће да живи у њој. Понедељком, и средом, и петком — нити уља једи, нити вина пиј; а у уторак и у четвртак — уље једи и вино пиј. И у свих ових пет дана једанпут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу — рибе, и сир, и све друго; и двапут дневно једе се.
А у пост велики, суботом и недељом једи уље и вина кушај; а у друге дане — ни вина, ни уља.
А за пост Рођења Христова — као и у друге дане што прописасмо, нека и тада буде исто.
А у пост светих апостола, да једе исто као и у друге дане обичне што прописасмо.
У појању да се држи овакав устав: јутрења и вечерња — као што је обичај, на јутрењи преко целе године да се поју по 3 катизме псалтира, а на вечерњи „Ка Господу, када" без тропара.
Часове појемо разно. Први час са јутрењом без псалтира. На трећем часу, и на шестом, и на деветом, певамо по 3 катизме псалтира, са метанијама, као што имамо обичај. На сваком почетку, на „Приђите, поклонимо се", по 3 метаније. И опет, кад се заврши псалам и каже „Алилуја", по 3 метаније. Било на вечерњи, било на метимону,9 било за време читања псалтира, било на часовима, било на полуноћницама, на свакој служби кад се служи крај, тамо где се каже „Боже, буди милосрдан према нама и благослови нас" — по 12 метанија.
А полуноћница се поје у цркви са „Блаженима", и три катизме, и канон Богородици. А што остане од псалтира, то изговори било дању, било ноћу, само да се испева псалтир за дан и ноћ.
У суботу увече бива, по нашем обичају, агрипнија. А ово појемо на агрипнији: пошто се каже Трисвето и „Помилуј ме, Боже", потом појемо канон агрипније. И потом се чита једна глава тетрајеванђеља. Ако ли буде немогуће, да преполови. И потом се почиње служба јутрење. Отпојавши после Шестопсалмија „Бог Господ", а онда отпојавши 3 катизме, и четврту катизму „Блажени" са припевом „Анђела сабор"; потом седилне, потом чтеније, и после овог Степена, „Све што дише", јеванђеље, по јеванђељу „Васкрсење Христово" и потом „Помилуј ме, Боже" и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се завршава, како је и ред.
О светим и божаственим литургијама: према могућности да се служе.
А у Господње велике празнике треба да пазимо на појање и бденије ноћно, сећајући се речи која вели: „Бдите и молите се, да не паднете у напаст; јер дух је бодар, а тело немоћно".10 Због тога бдите, потом „Помилуј ме, Боже" и песме заједно да поје сам. И потом канон васкрсни, као што имамо обичај, и светом — ако имаш. И потом се завршава, како је и ред.
О светим и божаственим литургијама: према могућности да се служе.
А у Господње велике празнике треба да пазимо на појање и бденије ноћно, сећајући се речи која вели: „Бдите и молите се, да не паднете у напаст; јер дух је бодар, а тело немоћно". Због тога бдите, јер ћете у плоду труда својег уживати ако то извршите, и бићете блажени.
Овај, дакле, устав појања и јела написасмо. Молим и захтевам да буде непроменљив, сем ако у болест падне; тада, колико снага може.
О пићу и о јелу: ако се догоди да ти неко драг дође на утеху, нека се тада наруши пост — осим среде и петка.
О слободи места тога: заклињем Господом нашим Исусом Христом и Пресветом његовом Матером, као што писасмо овде да не буде потворено. Ако ли ко ово промени, и буде узнемиравао онога који живи у месту овом, или буде што узео што је у месту том, или од књига, или од икона, или друго, што год буде у месту том, нека буде проклет и завезан од Свете и Животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног. И да не буде опроштен ни у овом веку ни у будућем. Због тога писах и потписах овај свој рукопис, 6707 (=1199)године.
ОД СВИХ ПОСЛЕДЊИ, САВА ГРЕШНИ.
1 Пс 110, 10.
2 1 Кор 2, 9.
3 Мт 7, 14.
4Реминисценција на погребну стихиру.
5 Реч је о Хиландару; и даље, када се у тексту помиње „наш манастир", „тај манастир", мисли се на Хиландар.
6 То су ћелије, по свој прилици конак, за хиландарске представнике у Кареји, управном центру Свете Горе, за разлику од испосничке ћелије (Поснице, Исихастирије), коју је Свети Сава подигао у посебне сврхе и са нарочитим режимом.
7 Испосничка ћелија у Ораховици = Кареји посвећена је св. Сави Освећеном Јерусалимском.
8 Мт 18, 20.
9 Метимон је павечерњица (повечерје).
10 Мт 26, 41; Мр 14, 38
11Мисли се на болест испосника који буде живео у ћелији.
|
|