Повеља цара Стефана Душана о цркви св. Николе у Добрушти [1334.] – превод ▲
1
▼ | Теби, јерарше и чудотворче Христов Николаје, смерно приступам и молим се, (јер) ме је ради твог топлог милосрђа и брзог заступништва помиловао Бог мој, хотећи да ме избави из подземне дубине. Пошто ми је, дакле, позавидео опаки враг, учинио је да се раздражи срце родитеља краљевства ми, те је овај хтео да ме баци у смртоносну јаму, да не будем наследник престола у мом отачаству и то не својом вољом и намером, већ због зависти злог ђавола. (А била је воља Божија), Који је узео његове немоћи и на Себе примио (његове) слабости, да овога учини грешним, иако по свему, осим по грешној природи, подобним Себи. Не само због искупљења овог једног (тј. родитеља краљевства ми), већ и све природе, приличи да се кажу ове речи које је са пажњом добро слушати ради користи за душу. Јер Он(?) је рекао: „Они који траже речи Божије наћи ће вечни живот;" „Јер царску тајну је добро тајити, а Божанску реч љубављу истините вере објавити." А пророк богоотац каже: „Слађе су речи Твоје од меда мојим устима." У овом животу није добро срамити се онога што је пропадљиво, нити сакрити талант који смо примили из руке благог хранитеља живота, да не останемо жедни, већ да се наситимо духовног пића из непресушног извора јерарха Христовог и чудотворца Николе и његове присне и топле помоћи, који ме је помиловао и заштитио од видљивих и невидљивих непријатеља и противника. Благи и незлобиви, човекољубиви Бог погледао је на мене Својим милосрдним оком и пожурио да ме изведе из јаме. У Тебе се и ја слободно уздам и надам и Твоје име свагда призивам, Владико мој, јер си ми Ти даровао престо мог отачаства, о чему сам нисам могао ни да мислим, већ само ако ми се прикаже у сну.
И тако сам ја у Христу Богу верни краљ и с Богом самодржац свих српских и поморских земаља, Стефан, унук превисоког и светог и страшног краља Стефана Уроша, праунук нашег господара и преподобног оца Симеона Стефана Немање новог мироточца, бившег самодржавног владара српских и помојзских земаља.
И пошто је краљевство ми усрдно измолило за себе и већу благодат него што се може замислити од спасоносних дела Његове свемогуће деснице, дођох у место звано Добрушта и нађох цркву светог и великославног чудотворца Христовог Николе запустелу и сасвим уништену и, смиловавши се, сазидах и обнових тај храм светог чудотворца Николе да буде за помен краљевства ми. И још даде и приложи краљевство ми тој цркви: село Добрушту са забелом и са планином и са млиновима и сенокосима, са међама и са свим правима тог села; село Жури са међама и са свим правима тог села; село Врбницу са међама и са свим правима тог села; село Калођени са црквом и са Мулићима и са међама и са свим правима тог села; село Војевићи са међама и са планином и са свим правима тог села.
Тако је дало и записало краљевство ми да држи и управља Свети Никола Добрушки; као и друге свете и божанске цркве, тако и Свети Никола Добрушки да држи та села и да управља са свим правима. И по закону за људе метохијске о црквеним работама и о работама краљевства ми да буде и за та села и са тим слободама. И да нико нема власт над њима, осим калуђера кога постави игуман Богородице хиландарске на Светој гори атонској, пошто је (све ово) стављено под њену власт. И молим вас у Господу оци и браћо, кога Бог по смрти краљевства ми постави за господара, да ли сина краљевства ми, или неког од рођака краљевства ми, да ово што сам записао ја, Стефан краљ четврти, не поништи, већ да потврди. А ко се усуди да укине ово што је записано, да је проклет од Господа Бога сведржитеља и од пречисте Богородице Одигитрије и од 318 отаца никејских и од свих светих богоугодника и од свих правоверних архиепископа и епископа и игумана српских и од мене грешног да није благословен, већ да је проклет у овом веку и у будућем. Амин.
И приложи краљевство ми виноград Љубов на Огледници на међи љубижанској и трг у Призрену пред празником светог Николе да буде свећа тој цркви и од царине у Светом Спасу сваке године да се даје доходак од 150 перпера тој цркви.
СТЕФАН У ХРИСТУ БОГУ ВЕРНИ КРАЉ И С БОГОМ САМОДРЖАЦ СВИХ СРПСКИХ И ПОМОРСКИХ ЗЕМАЉА
Превод Никандрове белешке на полеђини:
Хрисовуљ за села Добришту(!) и Врбницу у Србији са црквом Светог Николе од светог краља Стефана Дечанског, сина Милутиновог (касније исправљено: Душана), која је он приложио нашем манастиру Хиландару са свим правима тих села, са планинама и свим осталим по границама.
|
|